Пређи на главни садржај

После 5 дана

     Прошле суботе сам у ово време чврсто спавала, потпуно исцрпљена дугим путовањем на релацији Пожега – Фиренца. Насупрот томе, вече пре тога нисам могла да заспим јер сам била сувише узбуђена оним што предстоји: одлазак на авион, пут у већ познатом смеру, са већ познатим људима, али уз немогућност да се јасно види или барем назре, коначни исход измаштаних циљева. Сећам се тренутка када ме је Олгица замолила да напишем први пост о Фиренци, на шта сам почела у неверици да се нервозно смејем из два разлога: 1. никада до тада нисам писала пост 2. Фиренцу, без обзира на то колико сам њених слика видела, нисам могла да замислим, као ни то да ћемо  у њој успети  да остваримо наше планове. А сада, 5 дана након повратка и више од две недеље од тог разговора...
     Фиренцу заиста не можете да замислите док у њу не крочите јер, као ни Венеција, ни она не личи на неки други град. Она је јединствена, јер се ни у једном другом није догодило све оно што се у њој збивало (ово није научна чињеница, већ субјективна процена заснована на унутрашњем узбуђењу) или је јединствена зато што само у њој имате осећање потпуне заслепљености и опхрваности уметношћу кога не само да не желите да се ослободите, већ хоћете да га понесете са собом као антидепресив за све оне дане када ћете бити избомбардовани неукусом и кичем. У тим данима пре било ми је тешко да замислим да ћу тамо заиста бити, као што би ми сада било тешко да замислим како би било да се она није догодила. А, опет, како би то могло да се икако измери када ни са чим не би могли да упоредите.
     Гледам наше слике и читам постове, као да су они једини материјални доказ мог присуства тамо, јер из перспективе ове хладне ноћи могу да поверујем да је то био смо сан. Слике Тоскане ми враћају веру у лепо и растапају у мени онај мали грумен који се некако створи у грудима када напуштате место које волите (родни град или онај у коме се осећате сличну блискост).

Коментари

Популарни постови са овог блога

Први дан мобилности

Данас је први дан обуке наших наставника у Фиренци. Уводне активности су обухватиле упознавање са циљевима и садржајем курсева и међусобно упознавање учесника. Поред наставника из Србије учествују и наставници из великог броја европских земаља: Румуније, Естоније, Немачке, Хрватске,Мађарске..... Ово ће бити прилика не само за учење, него и за упознавање и размену искустава са колегама широм Европе.






New Methods Better Educational Achievements

   New Methods - Better Educational Achievements (Нове методе - боља образовна постигнућа) је пројекат ОШ "Петар Лековић" Пожега, одобрен и финансиран од стране програма Еразмус плус...



   Еразмус плус је програм Европске уније намењен финансирању пројеката из области образовања, младих и спорта (сазнајте више о програму).    Циљ пројекта је упознавање наставника са иновативним методама подучавања које могу повећати мотивацију ученика и довести до бољих постигнућа.     Наш партнер је EUROPASS Centro Studi Europeo, реномирана организација са вишегодишњим искуством у обукама наставника за примену савремених педагошких приступа. Од великог броја курсева које ова организација организује, одабрани су следећи: A Satisfying School Experience: Strategies and Skills for TeachersThe 4Cs: Creativity, Critical Thinking, Communication and Collaboration in SchoolsWeb Solutions for the Classroom Детаљан опис пројекта може се видети на сајту Европске комисије (Project card), a сажетак на срп…

Још 9 дана:)

Ја, као припадник образовног система, нисам често (читајте: никад) имала прилику да ми ми неко омогући да се стручно усавршавам у иностранству. Начин на који би некоме то пошло за руком је мени увек био мистерија, колико год се тај неко трудио да ми потанко објасни шта би тачно требало да урадим. Ако треба да пишем и размишљам на тему, у реду, али не и да водим рачуна о уговорима. Пошто нас је сада шесторо у екипи, много је лакше јер нисам ја та која уговорима мора да се бави (предност рада у екипи!) и зато могу, неоптерећена тиме, да вам изложим своје мисли о нашој малој италијанској (аван)тури.      Одувек сам веровала да је знање једна од највреднијих ствари које имаш, иако сам у животу најчешће наилазила на ситуације које су грубо оповргавале ово моје уверење.  И тако сам са ставом оптимисте, заједно са члановима школског тима за реализацију пројеката, пре осам месеци написала пројекат. „Треба нам име за пројекат.“ „Оставимо то за крај, за сам крај.“ Нисам била сигурна који б…