Стварање новог младог бића и пружање могућности да постане оно што може бити – то бих читавог живота могла да радим. Нисам дошла у
Фиренцу да бих то сазнала. Нико ми то није рекао, али сам на неки начин поново
открила. Пронашла сам неке људе. Видела у њима исту страст за коју сам мислила
да је нико нема, као што често и у мени јењава.
“What
makes a teacher transformational? Who was your transformational teacher?“, питала је Сузан. „Ох, да
ли да поново причам о наставници математике?“ И пре него што сам успела да
решим недоумицу, чух Сузанин глас: “Is there something that you would share
with us?“ Сумњам
да би моја наставница математике икада помислила да ће једног дана дете које је
тешком муком из њеног предмета добијало двојку причати о њој са толико љубави и
захвалности. И нисам. Почела сам тек у последње време. Тек онда када сам
схватила колико је важно дете као целина, то да га обухватите у тоталитету, а
не као некога ко воли биологију, труди се око хемије, а добро му иде енглески
језик. Јер ако само спојите све ове делове, опет вам недостаје оно дете. Оно које ћете сигурно изгубити
ако га не видите као већег од само просечне оцене на крају године (колико год
она добра била) у књижици и скора на завршном испиту.
Коментари
Постави коментар